Za vas koji imate roditelje. Za vas koji ste roditelji. Za vas koji ste imali roditelje. I za vas koji poznajete nečije roditelje.
“Dragi sine/kćeri,
sada još nisam star, a kada me budeš video takvog, budi strpljiv sa mnom i pokušaj me razumeti.
Ako se zaprljam za vreme ručka, i ako se ne mogu sâm obući, budi strpljiv. Seti se sati koje sam potrošio dok sam te tome naučio.
I ako u razgovoru ponavljam iste stvari uvek ponovo, nemoj me prekidati,saslušaj me! Kada si bio malen, morao sam ti istu priču čitati sve dok nisi utonuo u san.
Ako se ne budem želeo kupati, ne ismevaj me i ne vređaj. Seti se kako sam te morao loviti i izmišljati hiljadu razloga kako bi napokon ušao u kadu.
Kad opaziš moje nepoznavanje nove tehnologije, daj mi vremena i nemoj me gledati s podsmehom. Ja sam tebe naučio mnogo stvari: pravilno jesti, pravilno se obući, suočiti se sa životom.
Ako nekad u razgovoru zaboravim ili izgubim nit razgovora, daj mi malo vremena da se prisetim, i ako mi to ne pođe za rukom, nemoj se uznemiravati.
Nije mi najvažnija stvar na svetu naš razgovor, već to da sam s tobom i da me znaš slušati. Ako ne budem želeo jesti, nemoj me prisiljavati. Sâm znam najbolje kada mi je hrana potrebna, a kada ne.
Kada mi umorne noge više neće omogućavati da hodam, pruži mi ruku isto kao što sam je ja pružao tebi, kada si pravio prve korake.
I ako ti jednom kažem da više ne želim živeti, da želim umreti, ne ljuti se na mene, jednoga ćeš me dana razumeti.
Jednom ćeš spoznati, da sam ti usprkos svim učinjenim greškama, želeo samo najbolje i da sam te pokušao pripremiti na putovanje života.
Ne žalosti se, ne ljuti se i ne osećaj se bespomoćnim kada me budeš takvog gledao pored sebe. Budi pored mene i pokušaj me razumeti i pomoći mi kao što sam ja pomagao tebi kada si počinjao živeti.
Budi mi oslonac, pomozi mi da završim putovanje s ljubavlju i sa strpljenjem.Vratiću ti osmehom i neizmernom ljubavlju, koju sam oduvek čuvao za tebe.
Volim te sine/kćeri!
Tvoj tata/tvoja mama”
0 komentari:
Objavi komentar